XX век - Композиције Ернста Кшенека

Опус овог уметника, рођеног у Бечу 1900. године, показује изузетну стилску разноврсност. Композицију је студирао на Конзерваторијуму у Берлину, почев од 1920. године. Његова рана дела следе позноромантичарски идиом, у којем преовлађује употреба хроматике. Током боравка у Паризу у двадесетим годинама XX века, под утицајем тамошњих музичких струјања, а пре свега неокласицизма Игора Стравинског, Кшенек је почео да истражује и формира комуникативнији музички језик, укључујући у своја дела и елементе џез музике. Тако настаје Кшенекова специфична врста тоналности, која му је донела признање на интернационалној музичкој сцени. По повратку у Беч посветио се проучавању музике Албана Берга и Антона Веберна, након чека је створио низ дела заснованих на серијалној техници. На почетку Другог светског рата Кшенек се сели у Сједињене америчке Државе где се активно бавио компоновањем и педагошким радом, као професор на Њујоршком универзитету, а потом и на Универзитету у Минеаполису. Његова непресушна радозналост га је током педесетих и шездесетих година XX века довела до истраживања најновијих достигнућа у музици - попут електронске музике, те алеаторичке праксе. Преминуо је 1991. године.

У емисији ћете слушати Трио фантазију опус 63 за виолину, виолончело и клавир из 1929. године, Шест клавирских комада из 1920. године, Фантастични комад опус 135 за виолончело и клавир, Сонатину за клавир и Вокализу за глас и клавир.

Емисију припремила Бранка Поповић.