Орхан Памук: Друге боје

У првим двема емисијама можете пратити есеје о књигама Достојевског Браћа Карамазови и Записи из подземља, у трећој есеј о романима Ада и Лолита Владимира Набокова, док у четвртој емисији објављујемо два краћа текста посвећена Алберу Камију и Салману Руждију.

Орхан Памук рођен је у Истанбулу 1952. године. Одрастао је у истанбулској четврти Нишанташ, у породици налик онима какве описује у својим романима Џевдет-бег и његови синови и Црна књига. По завршеној гимназији студирао је архитектуру, али се потом определио за новинарство.  Памук, који за себе каже да је у детињству и младости маштао о томе да постане сликар, активно се посветио писању 1974. године. Издавачка кућа "Милијет" доделила му је 1979. године награду за рукопис првог романа Џевдет-бег и његови синови, који је објављен 1982, а годину дана касније добио је престижни награду која носи име славног турског писца Орхана Кемала. Исте године, 1983, из штампе излази Тиха кућа, његов други роман, који описује три генерације једне истанбулске трговачке породице. Године 1984. овај је роман, преведен на француски, добио награду Мадарали, а 1991. и Награду за европско откриће (Prix de la découverte européenne). Историјски роман Бела тврђава (1985), у којем је описана веза између млетачког роба и његовог турског господара, проширио је популарност и славу Орхана Памука и изван граница Турске. Ова књига, чији је превод на енглески Њујорк тајмс поздравио речима "Нова звезда указала се на Истоку", преведена је на све велике западне језике. Његов четврти роман, Црна књига (1990), захваљујући својој сложености, богатству и пуноћи израза, сматра се једним од најконтроверзнијих, али и најпопуларнијих романа савремене турске књижевности. На основу ове књиге Памук је написао сценарио за филм Тајно лице, који је режирао чувени турски редитељ Омер Кавур и тај сценарио објављен је као књига 1992. године. Роман Нови живот је за кратко време по објављивању (1994) постао један од најчитанијих савремених турских романа. На изразито велико интересовање, како у Турској, тако и у иностранству, наишао је његов историјски роман о животу и уметности османских мајстора минијатуре у касном шестаестом веку, под именом Зовем се црвено (1998), који је 2003. године добио International IMPAC Dublin Literary Award и Prix Médecis étranger 2005. Године 2002., објавио је роман Снег, а 2003. књигу текстова посвећену родном граду под насловом Истанбул: успомене и град. Добитник је Награде за мир књижара Немачке (Friedenspreis des Deutschen Buchhandels) за 2005. годину.Године 2006. додељена му је Нобелова награда за књижевност.

Књига Друге боје, у којој се налазе Памукови есеји које емитујемо у овом циклусу, појавиће се на овогодишњем сајму књига у издању куће Геопоетика из Београда.

Есеје Орхана Памука са турског језика превела је Мирјана Маринковић, а читала Марица Милчановић.

Циклус је приредила Јасмина Арсеновић.