Есеји Томаса Мана

У времену пред избијање Првог светског рата Томас Ман (1875-1955) је био један од немачких патриота и ватрених присталица аутократског режима. У овом периоду свог стваралаштва Ман је био надахнут списима немачких романтичара 19. века, који су били заговорници супериорности немачке расе и идеолошке претече нацизма. Овај велики немачки писац је касније променио своја становишта и од 1922. године непосредно се залаго за Вајмарску републику, а тридесетих година 20. века отворено се противио фашистичкој идеологији.

У есеју Мисли у рату Ман брани „немачку културу" од „европске цивилизације", супротстављајући „тупом рационализму" креативни ирационализам, а малограђанском моралу војничку етику. Осврћући се на оне који износе податке о разарањима која је изазвала  немачка војска као и о поразима које је претрпела у многобројним биткама током Првог светског рата, Ман пише: до наше слободе ми ћемо доћи у складу са немачким, а не галско-радикалним, духовним законима. Немачки пораз довешће до тога да и ми и Европа назадујемо у погледу добрих обичаја; а после таковог пораза Европа неће имати ни мира ни предаха од немачког „милитаризма", све док Намачка не буде на оном месту где је била пре него што је овај рат почео. Само Немачка гарантује мир у Европи.

Текст, преузет из књиге есеја Томаса Мана под насловом Немачка република. Политички списи и говори у Немачкој (Von Deutscher Republik. Politische Schriften und Reden in Deutschland) коју је 1984. године приредио и објавио на немачком језику Х. Хелблинг, превела је на српски Александра Костић.

Наставак Манових есеја на Трећем програму можете да пратите у теми недеље од 31. октобра до 4. новембра 2011.

Уредница емисије Тања Мијовић.