Историјски снимци

Емисију ћемо почети снимком Хајднове Симфоније број 94 у Ге дуру, познате као Симфонија изненађење, у извођењу Берлинских филхармоничара под управом Ханса Шмит-Изерштета. Овај снимак је забележен 9. фебруара 1939. године у Берлинској Зингакадемији. Извођење овог ведрог и оптимистичног Хајдновог дела у предвечерје II светског рата, резултирало је нешто споријим темпом него што је данас уобичајено. С друге стране, велики оркестар је Хајднове полетне мелодије донекле оптеретио масивним звуком, нарочито на местима октавног удвајања гудача, којих нема у оригиналној партитури. Данас би се овај романтичарски приступ партитури класицистичке епохе могао протумачити и кроз призму нацистичке идеологије, која је подразумевала управо масовност и монументалност подређену беспрекорном реду и пропорционалности.

Други део емисије биће посвећен делу Макса Регера Четири тонске поеме према Арнолду Беклину, у извођењу чланова Немачког симфонијског оркестра из Прага под управом Јозефа Кајлберта. Ова композиција је забележена у јеку ратних разарања, 20. и 21. децембра 1942. године.

Сам избор композиције већ сведочи о тешким временима, будући да Регеров хроматизам и контемплативна природа његових дела више одговарају ратном периоду, од Хајдновог оптимизма са предратног снимка. Сам почетак композиције са пастелном бојом гудача који лагано утискују свој ламент у злослутну тишину, поставља оквир за даљи ток дела. Изгледа као да се тежина звучног масива, која је пркосила сопственој тромости у Хајдновој полетној симфонији, у случају Регера обрушила на Немачки прашки оркестар, мамећи из сваког потеза гудалом болни уздах времена страхота.

Аутор емисије Милан Милојковић.