Музика антика – Дела Јакоба Рењара

Подаци о животу овог франко-фламанског аутора су релативно обилни, јер је целу своју каријеру провео у служби Хабсбуршких владара. После првих музичких корака која је стекао у Дуеу, где је највероватније рођен око 1540. године, Рењар је већ од 1557. године био запослен у Прагу, при Дворској капели аустријског надвојводе Максимилијана којом је руководио Јакоб Вает. Каријера Јакоба Рењара текла је уобичајеним током за музичаре ренесансног периода - у раним двадесетим годинама био је певач, да би од 1570. године, по повратку са студија у Италији, почео да компонује. У том периоду је објавио своју прву збирку шансона, а његова репутација као композитора расла је, те је у годинама које су следиле напредовао на позицијама унутар дворске капеле, где је дошао до места вице-капелмајстора. Рењар је напустио царски двор 1582. године и преселио се у Инсбрук, сада у служби надвојводе Фердинанда где је постао капелмајстор. Уз помоћ његових завидних организаторских способности реорганизована је Инсбрушка капела, а Рењар је постао имућан човек коме је надвојвода Матијас 1596. године дао племићку титулу. Наредне године, вратио се у царску службу, преселиво се у Праг и ту преминуо 1598. године.

Рењаров музички стил најчешће се пореди са стилом Орланда ди Ласа. Оба композитора делили су слични хабитус - од ране каријере певача, преко служби код владарских фамилија, до славе које су стекли преко својих објављених дела. Ласо и Рењар су се познавали, чак је Ласо предложио млађег композитора на место капелмајстора при двору у Дрездену, али је Рењар остао веран својим хабсбуршким заштитницима. Ласова музика је ипак иновативнија, заинтересована за реторичку пројекцију текста, док је Рењар нешто конзервативнији и више окренут спровођењу комплексних контрапунктских идеја.

Уредница емисије Ксенија Стевановић.