Велики интерпретатори – Виолончелиста Миша Мајски

Виолончелиста Миша Мајски изводи Сонату за клавир и виолончело у А-дуру, опус 69 Лудвига ван Бетовена и Концерт за виолончело у е-молу, опус 85 Едварда Елгара

Миша Мајски је рођен је 1948. године у Летонији, а студирао је на Лењинградском и Московском конзерваторијуму код Грегора Пјатигорског и Мстислава Ростроповича, као једини челиста са совјетског простора који је образовање стекао код обојице великих уметника.

Након првих великих успеха, међу којима се истиче победа на Интернационалном музичком такмичењу Чајковски у Москви, Мајски започиње веома активну концертну активност која се услед политичких прилика у тадашњем Совјетском савезу углавном одвијала у унутрашњости и уз повремене краће турнеје по европским метрополама. Услед лоше политичке климе која је у великој мери спутавала његову интернационалну уметничку афирмацију, Миша Мајски је 1972. године као двадесетчетворогодишњак емигрирао у Израел. Тада одлази и на елитни Међународни конкурс за виолончелисте Гаспар Касадо у Фиренци где као победник изазива велику пажњу европске музичке јавности. Захваљујући овом изузетном успеху, Мајски добија прилику да дебитује у њујоршком Карнеги холу што дефинитивно означава почетак његове широке интернационалне афирмације која се успостављала гостовањима по најзначајнијим светским музичким центрима. Као посебна карактеристика његове извођачке каријере, као и студијске праксе оличене у значајном дискографском опусу, јесте дугогодишња сарадња са уским кругом музичара попут Марте Аргерич, Радуа Лупуа, Гидона Кремера, Зубина Мехте и Данијела Баренбојма који су његови незаменљиви музички партнери.

Окарактерисан од стране Мстислава Ростроповича као један од најталентованијих музичара данашњице који својим свирањем сједињује поетичност израза, изузетан темперамент и бриљантну технику, Миша Мајски је својим интерпретативним концептима и изразом обележио савремени извођачки моменат.

Аутор емисије Стефан Цветковић.

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом