Музика за оргуље

У емисији Музика за оргуље слушаћете композиције ученика Ђиролама Фрескобалдија.

Италијанска музика за оргуље доживела је свој врхунац са Ђироламом Фрескобалдијем, што је коинцидирало са променама у музичкој пракси које је донео нови вокални стил Клаудија Монтевердија. Тај експресивни врхунац оргуљашке музике на прелазу векова и епоха остварен је спајањем неколико различитих традиција - музике северних италијанских области, као настављача ренесансне традиције, новог стила наполитанских оргуљаша и контрапунктске комплексности фламанске школе. У Фрескобалдијевој поетици, сви ови елементи су обједињени у поступку у коме колоратура и орнаментација заједно са формалним планом стварају вокални оргуљашки звук, док хармонија осцилира између модалности и тоналности, подржавајући лирски аспект контрапунктских гласова. Фрескобалдијева дела су оставила снажан утицај на развој оргуљашке музике у XВИИ веку, посебно на његове ученике Микеланђела Росија и Јохана Фробергера, а потом и друге ауторе који су оргуље учили у Риму, попут Бернарда Пасквинија и Јохана Каспара Керла. Ипак, највећи утицај Фрескобалдијево стваралаштво имало је на оргуљаше који су били активни у јужној Италији, као што су Бернардо Стораче и Ђовани Салваторе, чија ћемо дела поред Росијевих и представити у емисији.

Уредница: Ивана Неимаревић.

Музика за оргуље

Програмска шема

Коментари