Опере – Теодор Гуви: Сид

Теодор Гуви је рођен 1819. године у алзашком месташцу Гофонтен близу Сарбрикена и данас се сматра аутором који је припадао како француској, тако и немачкој музичкој култури. По завршеном докторату из књижевности у Мецу, 1836. године одлази у Париз како би студирао права. Часови клавира које је похађао код Бијара импресионирали су га више него адвокатура, те је 1839. године одлучио да се у потпуности посвети музици. Био је гост салона Адолфа Адама, а музику је учио приватно, како у Паризу, тако и у Берлину и Италији. Прву симфонију представља публици у Паризу 1846. године на концерту аматерског оркестра, а у наредним годинама сам финансира извођења својих дела. У Немачкој су његове композиције биле боље примљене, те је од половине XIX века живео између Париза и градова у Немачкој, пре свега Лајпцига и Берлина где је стекао одређену популарност. Гуви је 1895. године постао члан Берлинске Академије, а наредне и Витез Легије части у Француској.

Теодор Гуви је за живота написао 90 дела, разноликих жанровских усмерења. На почетку каријере био је усмерен према инструменталној, али се касније окренуо хорској музици. Гуви се страсно залагао за идеју апсолутне музике желећи да постане први француски симфоничар у време када у овој земљи није владалао велико интересовање за оркестарске композиције. Француска индиференција се може приписати и томе што је Гуви био имућан човек, који није морао да живи од извођења музике, те је то код једног броја француске ситнобуржоаске публике стварало отпор. Тако је Хектор Берлиоз у часопису Журнал де Деба 1851. године записао: То што тако значајан музичар као господин Гуви још увек није познат у Паризу, где толики број мушица малтретира публику својим тендециозним зујањем, је довољно да запали оне наивне душе које још увек верују у разум и праведност нашег музичког опхођења. Музика Теодора Гувија се пре свега можете поредити са Мендлсоном - она је елегантна, добрих пропорција, помало традиционална и уздржана, али је красе и успеле, живахне мелодије и одсуство компликованог контрапунктског писма.

Либрето за оперу Сид написао је Мориц Хартман на основу трагикомедије Пјера Корнеја која се бави ликом чувеног шпанског средњовековног јунака Родрига Дијаза де Вивара. Дело је било прихваћено за извођење у Дрезденској опери 1863. године, али је тенор Лудвиг Шнор фон Каролсфелд преминуо пре саме премијере те је Гуви повукао партитуру. Рукопис се налазио у његовом институту у Алзасу, све док опера из Сарбрикена није одлучила да ово заборављено дело изнесе на светлост позорнице.

Уредница емисије Ксенија Стевановић.