Јасмина Арсеновић: Статус читаоца у српској прози од 18. до краја 20. века

У циклусу ВИЂЕЊА који је на програму недељом, емитоваћемо текст Јасмине Арсеновић "Статус читаоца у српској прози од 18. до краја 20. века".

У овом тексту Јасмина Арсеновић разматра експлицитне и имплицитне поруке писаца упућене читаоцима значајних дела српске књижевности од друге половине 18. до краја 20. века. Кроз те поруке очитује се пишчев однос како према публици тако и према стању у српској култури одређеног доба. Као упечатљива дела и ауторе за анализу ових мотива Јасмина Арсеновић издваја: Живот и прикљученија из 1789. Доситеја Обрадовића, Роман без романа из 1838. Јована Стерије Поповића, Поп Ћира и поп Спира из 1903. Стевана Сремца, Мансарда из 1962. Данила Киша, Хазарски Речник из 1984. Милорада Павића и Ситничарница „Код срећне руке" Горана Петровића из 2000. године.

У емисији која је на програму 25. септембра можете пратити трећи, завршни део текста посвећен Павићевом и Петровићевом односу према читаоцима. Јасмина Арсеновић запажа да у Павићевом Хазарском речнику читалац добија веома битан статус - читалац је позван да постане коаутор књижевног дела, да стваралачки и активно чита и да читајући машта исто колико и писац. С друге стране, Горан Петровић у Ситничарници „Код срећне руке" афирмише читаоца као надареног појединца и повлашћеног становника фантастичног света књижевног дела.

Уредница циклуса Тања Мијовић.

Јасмина Арсеновић: Статус читаоца у српској прози од 18. до краја 20. века

Програмска шема

Коментари