Театрологија – Тијана Ћук Петковић

Бекетове кратке драме... савршени су музички комади
у којима је пронађено оно што се у драми чинило немогућим:
драмски облик за људску усамљеност. (Јован Христић)

Уопштавајући ову Христићеву тезу (подразумевајући да се може односити и на Јонескову драматургију) ауторка је кренула путем њеног доказивања, тврдећи да нису у питању музички комади, већ у њиховој драматургији препознаје елементе музичке структуре. Основне сличности налази у односу према мимезису, времену, отвореној и затвореној структури, понављању (кружној структури), тишини/паузи и ритму.

„У оној мери и на онај начин на који се музика одриче миметичког карактера то чине и Јонеско и Бекет. Структурално и систематичко јединство које подразумева идентитет садржаја и форме следи из односа према мимезису и представља особину и музичке уметности и драматургије антидраме.

Тешкоћа у разрешавању антиномије отворене и затворене форме ове драматургије упућивала је на увиђање аналогија између алеаторике и антидраме (у погледу отворености референцијалног подручја и семантичког потенцијала), с једне стране и откривања сличности затворености и кохерентности музичке структуре уопште и 'драматургије затвореног круга', с друге стране. Специфичан однос према времену присутан у интерпретацији онтолошког статуса музичког дела показао се веома драгоценим за разумевање семантичких слојева драматургије Јонеска и Бекета. Понављање музичких и језичких значењских јединица, присутних у музичким облицима и у антидрамама, открило нам је форму, али и разјаснило њихов садржај.

Значај 'паузе' и 'тишине', подједнако суштински и за постојање музичких дела као и за естетски доживљај антидраме, 'ћутању' је дао реч...."

Уредница циклуса Оливера Гаврић.

*   *   *

Подсећамо да је прве вечери емитовања Трећег програма, 10. новембра 1969. године, слушаоцима презентовано Бекетово дело Речи и музика. Такође, ово дело је објављено у првом броју часописа Трећи програм (Пролеће 1969), у преводу Светозара Бркића.