Велики интерпретатори – пијаниста Душан Трбојевић

Душан Трбојевић је рођен 1925. године у Марибору, а склоност према музици показивао је од  најраније младости. У жељи  да у потпуности овлада музичком уметношћу, године 1946.  уписује Музичку академију у Београду, где студира клавир  у класи Милке Ђаје и композицију код Миленка Живковића. После завршених студија, Трбојевић 1954. године одлази у Лондон на Краљевски колеџ за музику где се пијанистички усавршава код угледног професора и пијанисте Кендала Тејлора који ће остварити велики утицај на његов даљи уметнички развој. По повратку у Београд, Душан Трбојевић почиње педагошки рад на тадашњој Музичкој академији (данас Факултету музичке уметности) као професор клавира, где остаје све до одласка у пензију 1997. године.

Захваљујући свом плодном педагошком раду, али и запаженој интернационалној пијанистичкој каријери, Душан Трбојевић се сврстава међу најзначајније српске и југословенске музичке уметнике друге половине двадесетог века. Његови бројни солистички наступи и сарадње са истакнутим музичарима, како у земљи, тако и у иностранству, без сумње су током деценија репрезентовали највише домете српског и југословенског извођаштва, а његови концертни наступи и турнеје са уметницима и оркестрима са готово свих континената, могу се посматрати као кључни доприноси афирмацији домаћег пијанизма у европским и светским оквирима. 

У ретроспективном погледу на историју музичке уметности у Србији, важно је нагласити да Трбојевић припада оној генерацији домаћих извођача који су у послератним деценијама у домаћој средини пресудно трасирали развој извођачких уметности, али и допринели да се теоријска мисао о извођаштву развије код нас. Његова плодна педагошка каријера, као и веома продуктиван рад у области музичке публицистике који укључује више десетина чланака и 5 књига, као и више ауторских радио и телевизијских емисија, сврставају га међу најагилније домаће музичке посленике уопште  Такође, треба напоменути да је свестрана Трбојевићева активност као организатора и покретача манифестација попут Сомборских музичких вечери или Асоцијације клавирских педагога Србије означила важне кораке ка институционалном разгранавању музичког извођаштва и пијанизма у домаћој средини.

Пијанистички израз Душана Трбојевића, продуховљен, темпераментан и комуникативан, указивао је на изузетан музички таленат и безрезервно уметничко поштење које је у сваком смислу остало као репрезент највиших моралних и професионалних стандарда. Извод из критике његовог концерта одржаног у Загребу 1986. године, можда би на најјезгровитији начин могао осликати његов пијанистички стил: „...Још је у за слушаоце јачем степену дошла до изражаја Трбојевићева егзактност у изношењу суштине дела, њиховом музичком, техничком и садржајном супстрату, садржајној непосредности све свирањем исказано једноставношћу, без трагова неког пијанистичког парадирања, што је све говорило и о техничкој суверености свирања и још више о природности и интерпретативној дубини и емотивног извођачког односа према делима..." 

За свој уметнички рад и велики допринос на пољу културе, Душан Трбојевић је више пута награђиван највишим домаћим признањима међу којима су Вукова награда, Златни беочуг, Награда Удружења музичких уметника Србије, Седмојулска награда, Октобарска награда за животно дело.

Аутор емисије: Стефан Цветковић