Грамофонија

Америчка музика је шездесетих година била суочена са распрострањеношћу неоавангардних и експерименталних пројеката с једне стране, док се с друге грчевито борила за опстанак на музичком тржишту на коме су доминирали популарни, углавном европски класици. Имајући то у виду, плоча коју ћемо емитовати је прави раритет из тог времена, будући да представља покушај синтезе смелих истраживачких настојања и велике европске музичке традиције.

Плочу отвара Кејџов клавирски концерт, дело богато како оркестарским нијансама тако и не-музичким звуковима добијеним на препарираном клавиру. Композиторова намера да се постигне конфликт између звучне детерминисаности која обећава естетички ефекат и импровизације подређене игри случаја, резултирала је снимком изненађујуће сонорности. Продуцент Марк Оборт је Кејџову идеју успешно пренео на сам снимак - очекивано просторно позиционирање оркестарских инструмената онемогућено је непредвидивим звучним ефектима које производи препарирани клавир. Оркестарске деонице опажају се ван уобичајеног хабитуса, а појава очекиваних звукова препуштена је случају, чиме се код слушаоца ствара осећај дезоријентисаности.

Барокне варијације Лукаса Фоса не изазивају устаљене сниматељске процедуре, али са друге стране, постављају питања о продукцији савремене музике и њеном односу према популарној класици. Фосово дело у свет експеримента уводи веома захтевне, али донекле окоштале поступке снимања композиција 17. и 18. века. Тиме је иновативност „ограђена" звучним зидом традиционалног симфонизма, преко кога пропушта само онолико екстремних стимуланса колико је могуће забележити без угрожавања приступачности снимка.

Аутор емисије Милан Милојковић.