Никола Коперник: О кретању небеских сфера

Библиотеку "На раменима дивова" приредио је Стивен Хокинг. Он је одабрао и коментарисао пет научних есеја како би осветлио развој модерне физике и астрономије, као и процес путем кога се развија научна спознаја.
На Трећем програму Радио Београда емитоваћемо одломке из славног дела Николе Коперника "О кретању небеских сфера" које је део библиотеке "На раменима дивова".

Хокингова намера била је, наиме, да уз помоћ списа Николе Коперника, Галилеа Галилеја, Јохана Кеплера, Исака Њутна и Алберта Ајнштајна, „ослика развој наше слике неба почевши од револуционарних теза Николе Коперника да се Земља окреће око Сунца, до једнако револуционарне тврдње Алберта Ајнштајна да су простор и време закривљени под утицајем масе и енергије". Коперник је свој спис О кретању небеских сфера (De Revolutionibus Orbium Coelestium) завршио још 1530. године, али се уздржао од његовог објављивања током наредних тринаест година, имајући у виду ризик од осуде цркве. Коперник је постао уверен, кроз своју анализу планетарних кретања, да је Земља центар универзума само толико колико и друге планете и Сунце. Ова хипотеза је постала позната као хелиоцентрични модел. Коперников пробој је обележио један од највећих парадигматичних помака у историји света, отварајући пут модерној астрономији и широко утичући на науку, филозофију и религију.

Када је 1543. године књига О кретању небеских сфера објављена, протестантски теолози су је напали сматрајући да претпоставка о хелиоцентричном универзуму није у сагласности са Библијом. Коперникове теорије, по њиховом суду, могле су да наведу људе да поверују у то да човек само припада природном поретку, уместо да представља њеног Господара који заузима привилеговану позицију око које се она уређује. Због овог супростављања свештенству, а можда и опште неверице у могућност Коперникових идеја, између 1543. и 1600. године, веома мало научника је прихватило његову теорију.

Многи су о Копернику писали као о човеку који је променио начин на који људи посматрају свемир, али је можда на најлепши начин то исказао Јохан Волфганг Гете, који је о Коперниковом доприносу написао следеће: „Од свих открића и ставова, ниједно можда није имало већи утицај на човеков дух од Коперниковог учења. Свет је с тешком муком постао познат као округао и комплетан сам по себи када је од њега затражено да се одрекне величанствене привилегије да буде центар универзума. Никада се пред човеком није налазио већи изазов - јер је овим прихватањем толико тога нестало у магли и диму! Шта је остало од раја, нашег света невиности, религиозности и поезије, сведочанство чула, песничких убеђења-религиозне вере? Није ни чудо што савременици нису желели да све ово нестане пружајући сваки могући отпор учењу које у свом преображењу овлашћује и захтева слободу посматрања и величанственост  мисли до сада непознате, о којој заиста нико није ни сањао!"

(Књига О кретању небеских сфера биће ускоро објављена у издању Издавачке књижарнице Зорана Стојановића)

Текст је превео Владимир Јевтић.

Уредница циклуса Оливера Нушић.

 

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом