Никола Коперник: О кретању небеских сфера

Хокингова намера била је, наиме, да уз помоћ списа Николе Коперника, Галилеа Галилеја, Јохана Кеплера, Исака Њутна и Алберта Ајнштајна, „ослика развој наше слике неба почевши од револуционарних теза Николе Коперника да се Земља окреће око Сунца, до једнако револуционарне тврдње Алберта Ајнштајна да су простор и време закривљени под утицајем масе и енергије". Коперник је свој спис О кретању небеских сфера (De Revolutionibus Orbium Coelestium) завршио још 1530. године, али се уздржао од његовог објављивања током наредних тринаест година, имајући у виду ризик од осуде цркве. Коперник је постао уверен, кроз своју анализу планетарних кретања, да је Земља центар универзума само толико колико и друге планете и Сунце. Ова хипотеза је постала позната као хелиоцентрични модел. Коперников пробој је обележио један од највећих парадигматичних помака у историји света, отварајући пут модерној астрономији и широко утичући на науку, филозофију и религију.

Када је 1543. године књига О кретању небеских сфера објављена, протестантски теолози су је напали сматрајући да претпоставка о хелиоцентричном универзуму није у сагласности са Библијом. Коперникове теорије, по њиховом суду, могле су да наведу људе да поверују у то да човек само припада природном поретку, уместо да представља њеног Господара који заузима привилеговану позицију око које се она уређује. Због овог супростављања свештенству, а можда и опште неверице у могућност Коперникових идеја, између 1543. и 1600. године, веома мало научника је прихватило његову теорију.

Многи су о Копернику писали као о човеку који је променио начин на који људи посматрају свемир, али је можда на најлепши начин то исказао Јохан Волфганг Гете, који је о Коперниковом доприносу написао следеће: „Од свих открића и ставова, ниједно можда није имало већи утицај на човеков дух од Коперниковог учења. Свет је с тешком муком постао познат као округао и комплетан сам по себи када је од њега затражено да се одрекне величанствене привилегије да буде центар универзума. Никада се пред човеком није налазио већи изазов - јер је овим прихватањем толико тога нестало у магли и диму! Шта је остало од раја, нашег света невиности, религиозности и поезије, сведочанство чула, песничких убеђења-религиозне вере? Није ни чудо што савременици нису желели да све ово нестане пружајући сваки могући отпор учењу које у свом преображењу овлашћује и захтева слободу посматрања и величанственост  мисли до сада непознате, о којој заиста нико није ни сањао!"

(Књига О кретању небеских сфера биће ускоро објављена у издању Издавачке књижарнице Зорана Стојановића)

Текст је превео Владимир Јевтић.

Уредница циклуса Оливера Нушић.