Варшавска јесен 2010

У емисији МУЗИКА ВИВА слушаћете композиције француског аутора Бруна Мантованија (Тако близу, тако далеко) и румунског композитора Кристијана Лолее (2010) изведене на прошлогодишњем фестивалу Варшавска јесен.

Мантовани (1974) у свом делу настоји да пронађе решење за компоновање концертантног дела без повођења за клишеима риторнело форме, те супротстављања солисте оркестру. Он најпре одређује камерни жанр као оквир својих ауторских амбиција. У оквиру њега он не супротставља само солисту пратећем ансамблу, већ реализује концертантност вишег реда, остварујући контрасте између два пара солиста-ансамбл. Иако оваква концепција имплицира традиције двоструког концерта, у овом случају се заправо ради о његовој многострукости - улоге солиста и тутија, односно, својеврсног континуа, одређују се према ситуацији коју музички параметри стварају у датом тренутку, те, самим тим, прате промене тонских збивања, чинећи још једну њихову компоненту.

Лолеа (1977) своје дело посвећује узору у чијим делима проналази инспирацију. У свом обраћању Ђорђу Енескуу, Лолеа стоји на трагу румунске националне школе, те као и његов старији претходник, главни проблем своје поетике види у дијалектици интернационалног и националног у музици. Лолеа свој музички национализам уткива у модернистички канон, творећи притом донекле десубјектирани израз, склон монументалним тонским конструкцијама, те, самим тим, снажно ослоњен на идеологију естетизма.

Аутор емисије Милан Милојковић.

Варшавска јесен 2010

Програмска шема

Коментари