Постструктуралистичка читања Кјеркегора – Младен Долар

Ослањајући се на Кјеркегорову поделу човечанства на три основне категорије: „официре, слушкиње и димњачаре", која је првобитно унутар егзистенцијалистичке перспективе својом очигледном произвољношћу имала за циљ да, кршећи сва правила, покаже „да у односу између универзалног и партикуларног, између рода и врсте, свагда шкрипи" (јер увек остаје оно егзистенцијално, несводиви елемент који измиче класификацији), Младен Долар разјашњава њену применљивост у домену метафизике засноване на психоанализи.

Наиме, у оквиру оваквих концепција димњачари су поистовећени са фалусним елементом, то јест сексуалношћу која је у односу на два пола схваћена као оно што омогућава корелацију „између једног и Другог, између видљивог и невидљивог, између мушкарца и жене (и дакако, средњег је спола). Укратко, корелацију између онога што нема никакву корелацију".Утолико се функција фалуса може довести у везу са означитељем као таквим - он је чиста разлика у односу на друге означитеље (означитељ без означеног, који нема никакво супстанцијално одређење или идентитет). Ова функција, дакле, утемељује управо оно што омогућава саму означитељску структуру и праксу (Де Сосир, Лакан). 

На трагу ове Кјеркегорове поделе могуће је објаснити и постструктуралистичку критику логоцентризма (фалогоцентризма): структуралистичком рецепцијом психоанализе фалус је сведен на елеменат без значења али се може рећи да се, иако у негативном облику, спрега логоса и фалуса, којом је обележена целокупна метафизичка традиција, ипак одржала.

Превазилажење логоцентризма догодило се тек раздвајањем несвесног и сексуалности, два елемента која изворно нису била схватана као повезана, те „изнашашће несвесног представља оно што се инхерентно супротставља логоцентризму, оно је управо исклизнуће и пукотина логоса. Ако је фалус постављен као трансцендентални означитељ значења, тада психоанализа није баш и прије свега промоција значења, тражење и ископавање скривених значења, него испостављање пукотине у значењу. А име за ту пукотину јест несвјесно. С друге пак стране, изнашашће сексуалности у читавој њеној димензији представља оно што се инхерентно супротставља логици фалоцентризма, можда је чак једини или најбољи начин како изаћи из његова обзорја. Несвјесно и сексуалност су вриједни занимања и теорије управо по ономе што се у њима поставља попријеко против логике фалогоцентризма."

Са словеначког језика превео Марио Копић.

Циклус је приредила Ана Петковић.