Реј Брасије: Апоптоза веровања

Теоретичар француско-шкотског порекла, Реј Брасије (Ray Brassier) је један од оснивача и најутицајнијих филозофа савременог спекулативног реализма. Сходно томе, он усмерава свој рад ка одбрани реалистичке концепције од посткантовског критичког идеализма, феноменологије, постмодернизма и тако даље.

Текст Апоптоза веровања је прво поглавље најзначајније Брасијеове књиге Nihil unbound: enlightenment and extinction која је објављена у Њујорку 2007. године. Термин апоптоза преузет је из биологије и означава механизам ћелијског самоубиства којим се регулише број ћелија у организму, тј. старе ћелије умиру како би ослободиле простор за нове. У складу са овом метафором, Брасије пише о традиционалној манифестној представи човека који себе замишља уз помоћ филозофске рефлексије, насупрот научној представи човека као сложеног физиолошког система. Не само да је научна представа упадљиво различита од манифестне, већ се она може раздвојити и од разних научних дискурса, укључујући физику, неуро-физиологију, еволутивну биологију па и когнитивну науку.

Указујући на то да манифестна представа нема примат чак ни у погледу практичке сфере, Брасије у тексту полемише са Вилфридом Селарсом, односно користи као окосницу за свој став његову књигу Филозофија и научна слика човека. Критиком иннструментализације научне представе, Брасије сагласно са Полом Черчландом долази до закључка о когнитивној катастрофи, тј. до тога да разумски појмови психолошких феномена могу да конституишу коренито погрешну теорију, која је толико дефектна да временом њени принципи неће бити мирно редуковани, већ пре замењени готовом неуронауком. Оваква елиминативно-материјалистичка позиција ће у тексту бити разматрана из четири угла:

1) у односу на природу Черчландових неурокомпутационих алтернатива везаних за популарну психологију;

2) у вези са оптужбом да је елиминативни материјализам самоукидајући;

3) сходно најновијој наппетости између Черчландове оданости научном реализму и његовог иреализма у погледу популарно-психолошког виђења репрезентације;

4) наспрам идеје да је елиминативни материјализам, као и редукционистичка наука упоште, неспособан да прихвати реалност феномена свести.

Полемишући са представницима феноменологије и постмодерне филозофије, Брасије ће констатовати парадокс да су управо они филозофи који су у кантовском и хегелијанском духу прихватили критички задатак филозофије као приоритетан, заправо остали најистрајнији у одбрани традиционалне манифестне слике човека и света.

Текст Реја Брасијеа Апоптоза веровања изабрао је и превео с енглеског језика Александар Матковић.

Уредница циклуса Тања Мијовић.