Фестивал савремене музике у Винипегу 2010

Балфорова Миса бревис доноси спој модалне црквене традиције и савременог третмана хора. Аутор не посеже за минималистичким процедурама у развоју модалног садржаја, већ гради акордске блокове у којима се огледа звучност старих лествица, призивајући на моменте музички језик Ђезуалда да Венозе. Као што назив дела говори, миса је сажета, а често смењивање целина спречава да претежно дијатонска сонорност постане монотона.

Милерово остварење За Аму јесте интимна оркестарска посвета преминулој блиској особи, остварена готово филмским језиком. Овај симфонијски адађо повремено асоцира на проседе Густава Малера, нарочито када се ради о пренаглашеном афекту тенута гудача или монуметналним акордским блоковима лимених дувача који разграничавају делове форме. С друге стране, код Милера нема експресивне кантилене, он појединачне стереотипне исечке монтира у наратив, не дозвољавајући да се стекне утисак о развоју приче, чију би главну нит представљала ламентозо линија.

Адесово дело, писано за клавир, виолину, виолончело и кларинет, испољава тенденцију ка изузетној ритмичкој сложености партитуре, али која, иако на први поглед доминатна, током дела остаје у другом плану. Најпре се истиче скерцозна деоница кларинета, која доноси искричаве фрагменте, контрастирајући гудачима и клавиру. Деоница клавира мења улоге током дела, крећући се од континуа који подржава полифони сплет мелодијских инструмената, до остинатног баса, налик пасакаљи. Адесов хармонски језик је хроматизован, али са тоналним асоцијацијама, које представљају својеврсно одмориште од интензивне употребе дисонантних сазвучја.

Аутор емисије Милан Милојковић.