Александар Петровић: Календар и његова реформа

"Током XIX и XX века многи значајни српски мислиоци размишљали су и писали о календару. Поменимо само Милана Андоновића, Милана Недељковића, Ђорђа Станојевића, Максима Трпковића, Милутина Миланковића. Гледано са овог временског растојања, није реч о спорадичним покушајима сагледавања овог питања, већ о традицији која има своје разлоге, утемељење и значајне досеге. Значај питања календара превазилази релативно једноставну математику и астрономију потребну за његово разумевање и његов прави смисао не може се сагледати само кроз те дисциплинарне претпоставке. Календар, усаглашавање земаљских са космичким циклусима, претпоставка је сваке цивилизације и његови суштински разлози морају се имати у виду пре техничких.

Сложеност проблема календара се, пре свега, огледа у антиномији времена. Рационално се, наиме, не може одлучити да ли је време нешто што се мери или је, насупрот томе, сâмо време мера. Тако, да бисмо практично схватили проблем календара морамо теоријски да одустанемо од појма времена што звучи парадоксално јер се чини да је календар ту због времена и да је време оно што опажамо циклусима и њиховим збрајањем. Парадокс је у томе што, с једне стране, без пребројавања циклуса не бисмо могли да изразимо време, а с друге ми циклусе меримо временом које је настало њиховим пребројавањем. У томе је очито садржана нека врста логичке грешке која је својствена нашем разумевању времена, а која би се могла назвати petitio principii, циклично расуђивање, односно објашњавање непознатог непознатим. Зато је неопходно прихватити да је календар праћење и предвиђање циклуса небеске механике, али без увођења појма времена. Када се уклони појам времена као емпиријски некористан и логички противречан појам, онда се јасније види сврха календара у људском друштву. Он је увек служио да оцрта идентитет почетка и краја неког циклуса, односно, увек је био превасходно окренут кризним тачкама циклуса у којима је на различите начине наглашена истоветност почетка и краја. Календар, најкраће речено, јесте катастрофа времена у смислу какав катастрофа има на грчком језику, што значи - потпуни обрт. Најкатастрофалнији догађај јесте смрт бога и његово поновно рађање на чему почивају све културе, без обзира на простор и време. У позадини тог космичког догађаја стоје сва три, за календар главна небеска циклуса - кретање Земље око своје осе, кретање Месеца око Земље и кретање Земље око Сунца. Ова три циклуса, лунарни и соларни календар није могуће пресликати један у други, довести у просту аритметичку везу. Зато је кључно место свих религија одређивање критичног тренутка Васкрса који је повезан с оба календара. Васкрс се истовремено рачуна по лунарном и соларном календару што је и Миланковићу и свим његовим славним претходницима постављало тежак задатак у процесима реформисања календара."

Уредница емисије Оливера Гаврић.