Опере – Шарл Лекок: Кћи госпође Анго

Либрето високог квалитета написали су Клервил, Пол Сироден и Виктор Конинг, а поред љубавне приче он садржи и јаку политичку потку која га одваја од других дела из жанра опере комик, писани у другој половини XIX века. Опера Кћи госпође Анго је најпознатије дело Шарла Лекока, а дует свађе из трећег чина као и хор завереника на крају другог чина убрајају се међу врхунце овог дела. Поред тога солистички наступи протагониста доносе јасну карактеризацију ликова, те је пред слушаоцима мелодична и музички успела паритура. Ово дело је доживело велики успех у Бриселу, а потом и у Паризу где је постала најпопуларнија француска опера лаког жанра у последње три деценије XIX века, бивајући обновљена изузетно успешно и 1918. године. Успех овог дела проширио се и преко Ламанша - где је ова опера била доминанатна на мјузикхол сцени, како у Лондону, тако и широм Енглеске.

Заплет опере Кћи госпође Анго је следећи: Година 1793. Продавачица цвећа Клерет је очарана песником-побуњеником Анж-Питуом и уместо да се уда за доброћудног власуљара Помпонеа, она бива затворена због тога што је певала једну од Питуових песама у којима напада власт. Клерет пуштају из затвора после ургирања госпођице Ланж, председника Директоријума, која је потајно део завере против власти. Иако је госпођица Ланж Клеретина школска пријатељица, и њој се допадне Анж-Питу. Ускоро ривалитет између две жене постаје очигледан и он кулминира јавном свађом. Завера је осујећена, а Клерет на крају одустаје од лепог песника и враћа се Помпонеу.

Емисију уређује Ксенија Стевановић.