Грамофонија

Композиција Монтреал је настала као поруџбина министарства за културу Квебека, 1967. године. Фијала је настојао да музичким средствима ослика знаменитости овог канадског града. Тако, ставови овог дела носе називе Трг Вил-мари, Мон ројал, Метро, Црква Сан-Жозеф и Човек и његов свет. Аутор је Монтреал дочарао језиком који одликују мајсторско владање контрапунктом и оркестрацијом, остварујући уравнотежено и формално кохерентно дело. Његов потпуни естетски доживљај омогућава раскошни снимак који вечерас слушате, богат деликатним тембралним нијансама, наглашеним у брижљивом постпродукцијском процесу. Продуцент канадског радија, Мишел де Пазиј, очито је имао у виду репрезентативни карактер композиције, те је баланс коначног звучног профила снимка подредио архитектоници дела.

За разлику од монументалног и избрушеног оркестарског звучног масива са прве стране плоче, друга страна доноси прозрачне текстуре камерних дела, писаних за нестандардне саставе. У Фијалином квартету је фактура назалних темброва саксофона остварена уравнотеженим «дисањем» тонског слога, што је на снимку потцртано готово «плитком», џезираном продукцијом, без много простора на снимку. Тиме су хармоници од којих је сачињена специфична боја саксофона, као високе фреквенције, издвојени, насупрот нешто светлијем басовом регистру, уз остављање средњег опсега готово потпуно у другом плану, резултирали прегледним записом педантне звучности.

У Сонати бреве је дуо кларинета и харфе захтевао усклађивање продорног звука трске и деликатни одјек резонатора. Донекле је то постигнуто у одсецима где је кларинетиста био уздржан у корист харфе, међутим, префињена боја њеног заобљеног и кратког тона се често на снимку губи у брујању ниског средњег и басовског регистра.

Аутор емисије Милан Милојковић.