Антологија српске музике

Делатност Светолика Пашћана Којанова везана је за бројна певачка друштва у родном Новом Саду, Београду и Загребу. У периоду после Другог светског рата водио је и хор Радио Београда, а током четрдесетпетогодишње диригентске активности наступио је на преко 2000 концерата у земљи и иностранству. Као композитор Пашћан је био окренут хорској музици. Поред бројних световних хорова написао је и неколико духовних композиција: Литургију, два опела, четири псалма, Посмртну стихиру, композиције Иже херувими и Свјат. Пашћан је посматрао духовну музику као уметничку форму која не мора бити део црквене службе те је слободније приступао утврђеним текстуално-мелодијским обрасцима.

Активност нотографа, мелографа, хармонизатора, учитеља и црквеног диригента Луке Гавриловића, била је везана за црквена певачка друштва у Земуну. У периоду после Другог светског рата, Гавриловић је био професор певања у Земунској гимназији и диригент хора Занатлијске певачке и просветне задруге, а током шездесетих година дириговао је Првим београдским певачким друштвом. За потребе ових певачких ансамбала Гавриловић је хармонизовао одређен број празничних песама, али на жалост не постоје звучни записи већине дела.

Додири Станислава Биничког са црквеном музиком почињу у Нишу, где је као гимназијалац певао у Нишком црквеном певачком друштву. Касније је постао диригент певачког друштва „Станковић" у Београду с којим је редовно учествовао на недељним богослужењима изводећи повремено и своје духовне композиције. Најзначајније духовне партитуре Биничког су: Литургија, Опело, песме за венчање и благодарење, тропари, ирмоси и духовне песме.

Aуторка циклуса Милица Андрејевић.