Опере - Луиђи Керубини: Лодоиска

У понедељак, 25. јула чућете оперу која је започела нову епоху у развоју опера комик репертоара у Француској - Лодоиску Луиђија Керубинија.

Ово дело написано је на либрето Клод-Франсоа Фијет-Лороа, на основу епизоде из популарног романа Љубави витеза Фобласа књижевника Жан-Батиста Лувеа де Кувреа. Сама премијера десила се 18. јула 1791. године у Театру Фејдо у Паризу.

Ово је био први велики успех Керубинија у Паризу. Италијански композитор је дошао у француску престоницу пет година раније на позив Ђованија Батисте Виотија, али су његове трагичне опере доживеле неуспех. Но, прича о ослобађању из затвора и победи над тиранима дочекана је у револуционарном Паризу са ентузијазмом. Лодоиска је тада имала преко 200 извођења, а стекла је  популарност по Немачкој, као и у Бечу.

Лодоиска је свој успех дуговала певљивим вокланим деоницама, свежој оркестрацији и романтичном садржају, који је говорио о одбацивању „старог поретка" зарад племенитости, слободарских идеја и судбинске љубави. Керубини је своје велико композиторско знање преточио у настајање опера комик жанра који са Лодоиском прелази у нову фазу: ону у којој се бришу све разлике у значају, извођачком апарату и амбицијама у односу на „озбиљну оперу", и где као једини знак распознавања између две врсте је присуство „говорног дијалога". После великог успеха Лодоиске родио се  субоперски жанр који се називао opéra à sauvetage, који ће се окончати за Бетовеновим Фиделиом 1805. године. Од 1791. године, када је Лодоиска премијерно изведена, други композитори су узимали исти сиже и писали своје Лодоиске - то су између осталих Рудолф Кројзер, Стивен Сторас, Ђовани Симоне Маир, а написана су и два балета на ову тематику, Паолина Франкија и Лоренца Панциерија.

Пратићете критичко издање овог дела, које је постављено 13. новембра прошле године у Аудиторијуму Музичког парка у Риму. Овај снимак добили смо посредством размене у оквиру ОПЕРСКЕ СЕЗОНЕ 2010-2011 Европског радија.

У насловној улози Лодосике наступила је Натали Манфрино, док је гроф Флорески био Себастијан Гезе. Као барон Дурлински представио се Пјер-Ив Приво, док је татарског вођу Тицикана тумачио Филип До. У улози Вербела, слуге грофа Флореског слушали сте Арманда Ногеру, Алтаморас је био Алан Бије. Хором Елементи и ансамблом Круг хармоније дириговао је Жереми Рорер.