Студије филма – Силвана Грујић: Дама с камелијама

Мотив Даме с камелијама је део колективног поимања и један од најчешће обрађиваних митова грађанске епохе што се потврђује и тврдњом француског театролога Алена Сажеа да се мит, између осталог, препознаје по мултупликацији својих верзија.

Од првог литерарног и позоришног појављивања, романа Александра Диме сина и истоименог драмског комада, прича о несретној куртизани оставила је дубок утисак не само на публику и критику, већ и на уметнике - ствараоце у различитим медијима који су у њој проналазили неисцрпно поље инспирације.

Најпопуларнија и најдуговечнија обрада овог мотива је опера Травијата Ђузепа Вердија, од филмских, најпознатија је холивудска верзија Џорџа Кјукора са Гретом Гарбо и Робертом Тејлором у главним улогама, а чувена је и филмско-телевизијска адаптација Франка Зафирелија са Терезом Стратас и Пласидом Домингом као главним, певачко-глумачким интерпретаторима.

Најдаље у компилацији овог мотива отишао је Баз Лурман у свом постмодерном филмском мјузиклу Мулен руж, у којем доминира богато коришћење музичке лајтмотивике и филмске цитатности. То је и најеклатантнији пример како мотив Даме с камелијама може слободно да варира, модулира и надограђује и да, без обзира на неко „ново" време, нове укусе и моралне норме, он и даље инспирише младе ауторе. То може да се тумачи и као известан неоромантизам у уметности, или једноставно, као тежња ка повратку романтичних осећања и бекства од рутине свакодневног живота.

Успешне трансформације овог мотива у различитим медијима доказују да се, упркос специфичностима медијске технологије, у суштини позоришта, филма или телевизије као уметничких медија и даље налази јака драмска прича, са својом нарацијом, амбијентацијом, ликовима, драматуршким преокретима и одређеним ставом према мотиву који се обрађује. А мотив Даме с камелијама један је од оних који се показао као изузетно податан за све врсте драмских и музичких обрада и као такав представља један од најчешће коришћених архетипова у епохи модерног доба.

У среду, 20. јула 2011, 40 минута после поноћи, из студије Силване Грујић прочитаћемо одељак под насловом „Роман као основа различитих варијетета истог мотива”.

Уредница циклуса Оливера Гаврић.