Савремена француска проза – Тијери Жонке: Тарантула

Након студија филозофије Жонке је радио у геријатријском дому где се свакодневно сусретао са смрћу. Ово искуство га је инспирисало да напише своје прве крими романе (Памћење у кавезу, Звер и лепотица, Молох, Мој стари). Аутор је преко педесет прича, двадесет романа, неколико позоришних и радио драма, сценарија за стрипове... Добитник је многобројних награда (Trophée 813, Prix Mystère, Prix Littéraire de la Ville des Sables-d'Olonne). Тарантула је прво Жонкеово дело преведено на српски језик. Роман су превеле Ива Брдар и Јована Паповић, а биће објављен у издању „Чаробне куће".

Роман Тарантула се састоји од три приче (Паук, Отров и Плен) које аутор наизменично укрштајући развија као паукову мрежу и тек на самом крају открива како су приче међусобно повезане. Прва прича је о Ришару Лафаргу, познатом специјалисти за естетску хирургију. Нико не зна да је млада жена, у чијем присуству га понекад виђамо, заправо његов затвореник. Ричард тера Еву на проституцију на луксузним париским журкама, где посматра како муштерије поступају са њом, и ужива у њеној патњи и гађењу према животу који јој је наметнуо. У другој причи упознајемо се са Алексом Барнијем који је управо извршио пљачку. Убио је полицајца, а и сам је рањен. Мора да се крије, јер га траже. Током пљачке, неко је скинуо фантомку са његове главе, и сигурносна камера је снимила његово лице. Алекс је спреман на све како би изашао из ове мучне ситуације. У причи Плен пратимо Винсента Мороа који једне ноћи одлази да се провоза на свом мотору. Међутим у једном тренутку схвата да га прате. Покушавајући да се отараси особе која га прати, он се губи у шуми. Мистериозна особа га сустиже. Пролази четири године откако је нестао.

Уреднице циклуса Оливера Нушић и Оливера Гаврић.