Фестивал савремене музике у Винипегу 2010.

У првој емисији овог циклуса слушаћете композиције за вокалне ансамбле Џошуе Пенмана и Христоса Хациса.

Остварење Џошуе Пенмана под називом Постајање је компоновано за мешовити хор, који сем гласовима, перкусивну компоненту дела наглашава тапшањем. Аутор се инспирисао напевима будистичких монаха што се звучно одразило на његову композициону технику. Наиме, Пенман настоји да сједини минималистичке процедуре рада са матрицама чији сонорни идентитет везује за индијске мантре. Наратив дела се одвија аналогно монашким молитвама, почињући од једног «пра-тона», налик на исон, из кога се разгранава музички универзум.

Слично Пенману, и Христос Хацис је у делу Псалм 91 хорски жанр у својој поетици везао за његов традиционални религиозни хабитус. Наиме, Хациса је инспирисао садржај текста који описује тренутке у којима је Христ са својим ученицима, у хладу крошње, певао псалме уз пратњу харфе. Хацис је настојао да готово дословно евоцира овај библијски моменат, користећи харфу као пратњу хору. Његов музички језик је конзервативан и ослања се на сложене каноне и конвенције православне црквене музике 20. века. Аутор пише тоналним језиком, симулирајући напеве октоиха, уз повремену употребу кластера или алеаторичких епизода, који су сви у служби, понекад ономатопејског сликања текста псалма. Тиме се Хацис приближава Пенману, будући да обојица настоје да музиком дочарају религијску церемонију.

Аутор емисије: Милан Милојковић