Алтисерови изазови – Ален Бадју

Обим филозофског дела Луја Алтисера није у сразмери са његовим утицајем. Алтисер, који педесетих и шездесетих година делује на École normale superieur снажно je утицао на најзначајније француске филозофе друге половине двадесетог века, између осталих и на Алена Бадјуа, данас вероватно најпопуларнијег филозофа на свету.

На својим филозофским почецима Бадју је био жесток марксиста алтисеровске провенијенције. У тексту (Поновни) почетак дијалектичког материјализма, посвећеном Алтисеровим идејама, можемо пронаћи Бадјуове заокупљености од којих га неке држе до данас. Наиме, на трагу Алтисерових упорних покушаја да направи разлику између историјског и дијалектичког материјализма, Бадју покушава да специфичност дијалектичког материјализма, дакле његову филозофску специфичност, разуме пре свега кроз разлику између Марксове и Хегелове филозофије. Ту разлику коју је, по његовом мишљењу, немогуће формализовати, он ће означити Алтисеровим изразом епистемолошки прелом, односно изградњом новог научног предмета чије проблемске конотације немају ничег заједничког са хегеловском идеологијом. Другим речима, тамо где се код Хегела налази спекулација, где се Хегел креће захваљујући спекулативној (дијалектичкој) методи, Маркс уводи научну методу. Без обзира што се и она назива дијалектичком, Бадју верује да је тај моменат научности управо пресудан у корист Маркса.

Настојећи да мисли у духу времена и да некако разуме (критичари би рекли: забашури) догађања на истоку Европе и у Совјетском савезу, Бадју прави разлику између три врсте марксизма: фундаменталног, тоталитарног и аналошког. У све три врсте Бадју уочава разлику између научног и идеолошког приступа. Фундаментални марксизам, дакле, настоји да угура дијалектички материјализам у историјски материјализам, тоталитарни марксизам хоће обрнуто, да историјски материјализм угура у дијалектички материјализам, док аналошки марксизам, верује Бадју, успоставља неку врсту кореспонденције између два вида материјализма. На тај начин марксистичка филозофија постаје структурални двојник датог стања друштвене формације и објективна форма односа класа.

Овај текст, из данашње перспективе, више од 40 година како је написан, свакако нема ону актуелност коју дугује тренутку у којем је настао, али веома добро ситуира Бадјуа у тадашњој француској интелектуалној сцени и показује на којим идеолошким и филозофским претпоставкама почива његово дело.

Текст Алена Бадјуа са француског превела Јања Стјепановић.

Уредник циклуса Иван Миленковић.