Хроника Трећег програма

Уметник Баранимир Карановић, рођен 1950. године, од средине седамдесетих година развија специфичну ствaралачку активност и изграђује препознатљив ауторски рукопис. Упоредо стварајући у графичкој и фотографској уметности и поштујући особена својства ових медија, Карановић је учинио фотографију битним елементом графичке изражајности. Његова изложба Рециклажа два квадрата, са поднасловом Колажи, асамблажи: истине и лажи, одржана од 17. јуна до 4. јула у Продајној галеријин «Београд, компонована је од визуелних јединица међу којима је успостављена дијалошка форма. Комбинујући фотографију и дигиталну штампу, Карановић успева да у овом поетизованом есеју о судбини предмета постигне садржински максимум, односно да предмети и игра случаја у њиховој идентификацији постану повод за стварање нових ликовно-документарних структура, коментарише Љиљана Ћинкул.

*   *   *

У књизи приповедака Србе Игњатовића Пролазна кућа, објављеној у издању Беоштампе из Београда, сабране су по врсти и уверљивости најразличитије кратке прозне целине. Како пише Саша Хаџи Танчић, грађење "Пролазне куће" поступком уметничког симболисања животне збиље у књижевну није ни ново ни неочекивано кад је реч о прозној поетици овог приповедач.  Као и у ранијим књигама (Црв у глави, Ниже и наниже и кад смо сви били Тито), Игњатовић осмишљава кретање од обичних, свакодневних ствари ка недостижним унутрашњим опажајима и утисцима.  

Уредница емисије Тања Мијовић.