Модели транзиције, стратегије развоја и теорије модернизације

Љубиша Митровић указује на различите теоријске контроверзе о односу традиције, иновације и модернизације у савременој социолошкој литератури. Истовремено, износи критичка запажања о билансима транзиције постсоцијалистичких друштава, особито оних на Балкану.

У посебном излагању, у другој емисији, Митровић сумира резултате дводневне расправе на овом научном скупу. Она је показала, између осталог, да су „у друштвима зависне неолибералне модернизације" политички актери често окренути према псеудомодернизацији, а не према „процесима тзв. иновативне модернизације која отвара путеве развоја и напретка". У таквим случајевима, „дошло је до снажне периферизације привреде, друштва и културе".

*   *   *

Зоран Видојевић говори о алтернативама неолибералном капитализму. По његовом мишљењу, став да алтернативе нема „елемент је лоше политичке метафизике и империјалне идеологије", која је „програмирано фаталистичка" јер се њоме настоји „унапред да обесмисли сваки отпор једном крајње неправедном типу друштва и светског система". Али Видојевић сматра да се и уверење да су боље алтернативе таквом систему готово на дохват руке „креће унутар фатализма, у овом случају оптимистичког". Он упозорава да „мора постојати трезна мисао када је реч о идентификацији онога што би требало да буде историјска алтернатива". Све досадашње стратегије трећег пута су у кризи. „Треба, дакле, тражити неки нови трећи пут", сматра Видојевић.

Прва емисија је на програму у 23:58, а друга у 00:48.

Уредник: Ђура Војновић