Хроника Трећег програма

У тексту Приватни пандемонијум. Макабр Бранислав Живановић пружа осврт и на раније збирке песама Новице Тадића, посебно акцентујући стилске особености, уметнички израз и симболичко-знаковни систем овог песника. У целокупном Тадићевом опусу присутни су гротеска, моменти пренаглашености и дисторзије, антрополошки песимизам. Гротескно, као оно које одступа од Божјег поретка, може се посматрати и у кључу хришћанског мита, те као елиптично именовање од стране фатаморганичних бића, пише Живановић.

Међу најзначајније збирке поезије Новице Тадића спадају Присуства (1974), Смрт у столици (1975), Ждрело (1981), Огњена кокош (1982), Погани језик (1984), Ругло (1987), О брату, сестри и облаку (1988), Кобац (1990), Улица (1990), Напаст (1994), Потукач (1994), Непотребни сапутници (1999), Окриље (2001), Тамне ствари (2003), Незнан (2006), Ђаволов друг (2008). Такође објављено је више избора из Тадићеве поезије, поменимо само Лутајући огањ из 2007. који је објавила издавачак кућа Повеља из Краљева, као и Изабране песме у издању Завода за уџбенике које је, уз пригодан предговор и поговор, одабрао и приредио Радивоје Микић. За најновије издање изабраних песама Новице Тадића Кад помислим на себе кришом се прекрстим, у избору Недељка Мамуле, критичар Бранислав Живановић каже да има основа да буде названо антологијом, али да ипак постоје недостаци и пропусти које би требало исправити.

Уредница емисије Тања Мијовић.