Луј Алтисер: Белешке о филозофији

Алтисеров утицај - више усмени, сократовски, него утицај који је остварио својим текстовима - на велику генерацију француских постструктуралиста био је од пресудног значаја. Под његовом пријатељском паском развијали су се филозофи попут Фукоа, Дериде, Балибара, Рансијера, Машреа, дакле свакако најзначајнији филозофи друге половине двадесетог века. Алтисер је, међутим, био познат и по својим есктремним левим ставовима, а у филозофију је настојао да уведе и један борбени, идеолошки моменат. Као сваког великог учитеља његови су га ученици листом напустили. Он, строго узев, није имао следбенике, али, истовремено, нико није оспорио његов, можда и пресудан утицај на генерације, пре свега француских филозофа.

Алтисер је био један од првих филозофа који је схватио место дискурса, језика, у конституисању света. Истина, напросто, није с оне стране језика, она не чека језички израз да би била откривена, већ је језички израз оно што конституише истину, дакле и наш свет. Уколико се ствари поставе на такав начин, нужно је приступити и проблему моћи, јер истина сада није изван односа моћи, њој односи моћи нису страни, нити су изван ње.

Алтисерове белешке о филозофији, настале 1967. и 1968. године одликује јак марксистички утицај, али, истовремено, и специфичан приступ који га разликује од других марксистичких филозофа свога времена. Наиме, филозофија као дискурс и филозофија схваћена као односи моћи обележавају и ове Алтисерове белешке. Уз то, покушај разликовања дијалектичког и историјског материјализма, као разлике између спекулативног и научног приступа филозофији, дају нарочит тон овим белешкама и показују због чега су Алтисерови ученици и пријатељи, попут Фукоа, рецимо, кренули путем који их је начинио славнима, али, истовремено, и због чега су, касније, напустили путеве које је трасирао њихов учитељ.

Текст је с француског превела Јања Стјепановић.

Уредник циклуса Иван Миленковић.