Ђузепе Ферлендис: Концерти за обоу и оркестар

Рођен у Бергаму 1755. године, овај студент Карла Безоција стекао је славу као виртуоз на обои и енглеском рогу, чијем је техничком усавршавању и сам допринео. Ферлендисова репутација прешла је границе Италије, те је 1777. године позван да постане члан оркестра надбискупског двора у Салцбургу. У овом граду је, наравно, упознао и Волфганга Амадеуса Моцарта, који му је посветио Концерт за обоу, Кехлова ознака 314.

Нова фаза у Ферлендисовом животу започела је одласком у Лондон, где је наступао на концертима приређеним у част боравка Јозефа Хајдна у овом граду. Након концерта, Хајдн је изјавио да је Ферлендис свирао просечно док су критичари наклоњенији овом солисти записали: На концерту смо чули инструмент који се из нама непознатих разлога назива Енглески рог; његова упечатљивост, квалитет звука и могучности инструмента су биле веома уверљиве. Овај инструмент, као и обоу, господине Ферлендис је свирао са пуно осећања и изражајности.

Ферлендис је напустио и Лондон како би концертирао широм Европе, а претпоставља се да је умро у Лисабону 1810. године, након наступа који је имао у Краљевској капели.

Ферлендис је компоновао четири Концерта за обоу, чији се рукописи чувају у библиотекама Конзерваторијума у Милану и Ђенови. Само је први концерт, онај у Еф-дуру био штампан, а и он је грешком музиколога Жоржа д Сен Фокса приписан Моцарту. Обоиста и диригент Хајдновог оркестра из Трента и Болцана Дијего Дини-Чачи 2005. године реконструисао је два концерта у Це-дуру, када су они и снимљени за издавачку кућу Класична продукција из Оснабрика. Ова два концерта поседују више сличности са атмосфером и техничким карактеристикама Моцартових дела, посебно са његовим Концертом за обоу, али мелодијска креативност и елегантност ипак откривају Ферландисово италијанско порекло.

Уредница емисије Ивана Неимаревић