Музика на двору Паула Естерхазија

Георг Кристоф Вагензајл један је од водећих симфоничара бечке школе у генерацији која претходи Јозефу Хајдну. У музичкој библиотеци Паула Естерхазија могуће је пронаћи низ његових раних симфонијских остварења, која су била извођена у музичким центрима широм хабзбуршке монархије. Разноликост његовог симфонијског стваралаштва илуструју дела попут синфоније за оперу Венцеслав у Це дуру из 1750. године, коју одликује свечарски карактер захваљујући употреби труба и тимпана, или симфоније у Ге дуру, из позних педесетих година 18. века, у којој треба истаћи богати хармонски језик лаганог става.

На двору Естерхазијевих у Ајзенштату посебно су биле популарне композиције италијанских представника галантног стила. Између осталих извођена су и дела Гаетана Пуњанија, виолинисте и композитора са двора у Торину, чија дела јасно илуструју утицај оперског стила на пољу симфонијске музике.

Приликом свог путовања у Италију 1757. године Паул Естерхази је запослио и довео са собом у Ајзенштат шеснаестогодишњег виолинисту Луиђија Томазинија. Томазинију је касније на двору Естерхазијевих часове компоновања давао Хајдн, те се овај музичар афирмисао и као композитор, дајући значајан допринос развоју концертантне и камерне музике.

Година 1760. сматра се изузетно значајном у историји музике 18. века, а поготову за историју симфонијског жанра, јер је те године Паул Естерхази запослио младог Јозефа Хајдна као капелмајстора свог двора у Ајзенштату. Замењујући остарелог Грегора Вернера, Хајдн је управљао целокупним музичким животом на двору, изузев домена црквене музике. Захваљујући овом намештењу Хајдн ће у наредним деценијама имати одличне услове за рад, који ће му омогућити да постане најцењенији европски композитор и да обликује будућност музичких жанрова попут симфоније и гудачког квартета.

Аутор емисије Срђан Атанасовски