Научни скупови - Биљана Радовановић: Аристотел као историчар филозофије

Ауторка сагледава Аристотела у трострукој позицији, као историографа, историчара филозофије и филозофа историје филозофије.

Према њеним речима, ни за једног филозофа пре Аристотела не би се могло рећи да је историчар филозофије. Додуше, и Платон у својим дијалозима наводи и критички разматра претходна учења, али „његов приступ још увек не указује на проблемско јединство и развојни континуитет филозофије".

Аристотел, међутим, уочава у филозофији не само неслагања, размимоилажења и међусобно супротстављена учења, већ и њено јединство и континуитет. За њега „прошлост филозофије није нешто што је минуло, већ се појављује као вредна дијалога са позиције властите филозофије и властитог времена". Такође, он је „први који ток историје филозофије поставља као саму ствар филозофије".

Ипак, каже Радовановићева, код Аристотела се не може наћи експлицитно формулисана, целовита идеја о филозофији историје филозофије: „Ми не можемо указати ни на једно место као директну и јасну потврду тога да се у оквирима грчког или Аристотеловог разумевања филозофије појављује ова идеја." Али, то не значи да се код њега не може препознати филозофска позиција са које приступа претходницима. Позиција филозофа историје филозофије, сматра ауторка, „не може се обезбедити никаквим трактатом о самој овој тематици, као ни пуким навођењем другачијих мишљења. Она бива могућа тек целином филозофовог мисаоног опуса. Стога се не мора посебно тематизовати да бисмо приметили њено присуство. Ако дух саме филозофије говори о њој, онда је она већ на делу. За Аристотела се подједнако може рећи да је историчар историје филозофије и да је филозоф историје филозофије."