Хроника Трећег програма

Овогодишње Стеријино позорје, које је под слоганом Границе одржано од 26. маја до 3. јуна у Новом Саду, великим делом се одликовало документаристичким приспупом и постдрамским третирањем тема свакодневице у којој живимо. Александар Милосављевић пише да ће сигурно бити оних који ће критиковати овакву концепцију фестивала, али указује и на низ мотива и квалитета који су истакнути представама изведеним на Позорју. Да се тзв. оптимизам памћења може посматрати из различитих углова посведочено је представом Рођени у ЈУ (Југословенско драмско позориште, режија Дино Мустафић), као и комадима Кукавичлук (Народно позориште из Суботице) и Проклет био издајица своје домовине (Словенско младинско гледалишче из Љубљане) које је режирао Оливер Фрљић. С друге стране, посебни домети специфичног приступа сценске поетике дошли су до изражаја у представама Метаморфозе (Југословенско драмско позориште, режија Александар Поповски) и Кишињевска ружа (Позориште Деже Костолањи из Суботице, режија Андраш Урбан).

*          *          *

Студија Иване Игњатов-Поповић Ликови у српској експресионистичкој драми носи поднаслов У трагању за идентитетом, а објављена је 2009. године у издању Позоришног музеја Војводине из Новог Сада. Ауторка у овој књизи анализира дела осморице представника експресионистичко-натуралистичког приступа драми - Милоша Црњанског, Александра Илића, Љубомира Мицића, Живојина Вукадиновића, Душана Васиљева, Ранка Младеновића, Тодора Манојловића и Момчила Настасијевића. Иако је тежиште интересовања Иване Игњатов-Поповић било на женским ликовима у српској експресионистичкој драми, ауторка је посветила пажњу и другим чиниоцима (сценски простор, опис атмосфере, мушки ликови, итд) чиме је пружила шири увид у остварена начела експресионистичке драматургије, пише Радомир Путник.

Уредница емисије Тања Мијовић.