Музика антика

Ансамбл "Уелгас" под управом Паула ван Невела изводи мису "Све оне жалости" Орланда ди Ласа и мису "До ре ми фа сол ла" Ђованија Пјерлуиђија да Палестрине.

Двојица водећих фигура ренесансне полифоније Палестрина и Ласо, и поред тога што су делили изазове исте епохе, показују јасне разлике на пољу стилског израза.

Ласова уметност открива световну страну полифоног писма, својим фокусом на вертикалну, хармонску форму и неспутану мелодијску инвенцију. Уместо дијатонске озарености Палестрине, сусрећемо се са Ласовом хроматском палетом и полифоном комплексношћу која гледа напред, према надолазећој барокној епохи.

Палестрина је, пак, са своје стране довео до савршенства идеале франко-фламанске полифоније: симетрични контрапункт, имитацију, канон, флуидне и линеарне мелодијске линије. Класична лепота Палестрининог вишегласја, јасноћа деоница, али и архитектоника која се крије у "економичности и сведености" Палестринине музике, указују на естетичке премисе високе ренесансе у Италији - на сличан начин као што то показује сликарство или градитељство.

Емисију уређује Ксенија Стевановић

Музика антика

Програмска шема

Коментари