Метју Киран: Забрањено знање. Изазов иморализма

Екстремни морализам, став да моралне вредности представљају неприкосновени критеријум за процењивање уметничких дела, срећом никада није био ни дуготрајан ни превише утицајан. С друге стране, просвећеније верзије морализма имале су дугу традицију у филозофији антике, ренесансе и просветитељства, али су појавом естетицизма, формализма и нове критике и оне изгубиле на снази. Метју Киран уочава могућност за дијалог етике и естетике у новом становишту савремене филозофске литературе које гласи: морални карактер неког дела важан је за његову уметничку вредност у мери у којој подрива или позитивно доприноси разумљивости имагинативног искуства и задовољству.

Служећи се углавном примерима из књижевности и кинематографије, Киран ће аристотеловски устврдити да је вредност уметничког дела највећим делом у уверљивости и лепоти, које нас тек посредно воде ка епистемолошким и етичким судовима. У том смислу, описи личности и чинова који су у моралном погледу неприхватљиви, имају огромну епистемолошку вредност јер нас наводе да промишљамо и проживљавамо ситуације у којима се никада не бисмо могли наћи.

Само по себи уживљавање у дела спорног етичког карактера не може нас учинити морално бољим, али нам може обезбедити спознају која би нам иначе била недоступна и забрањена.

Текст је преузет из часописа Art and Morality који је објављен у Лондону 2005. године у издању Ретлиџа (Routledge). Превод с енглеског Горан Бојовић.

Уредница циклуса Тања Мијовић.