Грамофонија – композиције Бруна Бјелинског

Како наводи приређивач издања, композитор Бруно Бјелински је један од најистакнутијих представника хрватске музике после ослобођења. Његов богат опус сачињавају дела свих традициналних музичких жанрова, а писана су вештим модернистичким писмом ствараоца чији се кредо профилисао у међуратном периоду, а ескалирарао у широком пољу естетизма који је педесетих и шездесетих година негован у СФРЈ. Камерна и концертантна дела Бјелинског одликује приступачност, али не и позивање на фолклор, те солидна хармонско-мелодијска синтакса, којом исписује контуре канонских формалних образаца, сонате, песме, ронда. Због ових особености аутора, објављивање плоче са његовом музиком је на југословенском тржишту било део стратегије да се музичким производом оплемењим лирским контемплацијама и сетним угођајима постигне конкурентност у подручју савременог стваралаштва.

Нумера која отвара плочу, Концерт за гитару и гудаче, са првим акордима испољава, за то време, продукциону новину на плочама са класичном музиком, ефекат сличан зидовима звука Фила Спектора. Динамички дисбаланс гудачког оркестра и гитаре је на снимку решен специфичном употребом реверберације, којом је, заправо, негирана фактичка реалност услова у којима се звук бележи. Сви канали су посебно артикулисани тако да је звук извузетно близак слушаоцу, а његовим продуженим одјеком је постигнут утисак просторности. Тако је у тону гитаре обликован окидај жице, а његовом одјеку је дата племенитост, утапањем у спектар хармоника гудача. Пажљивом пост-продукцијом је постигнут веома питак снимак, те је потез приређивача да њиме започне представљање Бјелинког врло ефектан. Након тога следи нешто скромнији запис Априлске сонатине за флауту и клавир. Сонатина за обоу и клавир и Сонатина за рог и клавир стоје на линији последње нумере са А стране, док плочу затвара Кончертино ди примавера, у коме се поново чује продуцентски потпис са почетка плоче, чиме овај албум добија и формално заокружење.

Аутор емисије Милан Милојковић