Историјски снимци – Симфоније Густава Малера

Густав Малер, аустријски композитор, чију стогодишњицу смрти обележавамо ове године, преминуо је 18. маја 1911. године. Због тога ће музичке емисије ове вечери, које је за вас припремила музичка редакција Трећег програма, бити посвећене стваралаштву једног од најзначајнијих и најутицајнијих симфоничара модерне епохе. У првој емисији ове вечери чућете снимке референтних интерпретација Малерових симфонија које су остварили диригенти Јаша Хоренштајн, Бруно Валтер и Ленард Бернстајн. У наставку програма осврнућемо се на Малерове вокално-инструменталне композиције, те дати музичко-аналитички преглед Треће симфоније овог композитора. Такође, чућете и како Малерове теме живе у данашње доба у специфичним аранжманима Урија Кејна и његовог ансамбла. У емисији ИСТОРИЈСКИ СНИМЦИ на програму су трећи ставови из Прве, Четврте и Пете симфоније Густава Малера у извођењу славних диригената Јаше Хоренштајна, Бруна Валтера и Ленарда Бернстајна.

Трећи став Прве симфоније Густава Малера је свакако најпознатији одломак овог дела. Суптилни пијанисимо којим почиње канон, базиран на теми дечје песме Frere Jacques у молском тоналитету, захтева од диригента потпуну контролу над динамичким валерима ансамбла, будући да се наслојавањем деоница тембрални спектар шири, те је поступност крешенда императив успешне интерпретације. Хоренштајнов снимак са Лондонском филхармонијом из 1953. године заснован је управо на овој идеји. Његов крешендо није стереотипно појачавање у коме се открива целина оркестра како се гласови наслојавају, већ се први тактови помаљају из оркестарског масива, испољавајући Малеров иронички гест који у медију симфоније добија своје звучно довршење. Тежина и тромост главне теме бива потцртана пицикатом у последњим тактовима канона који, иако само звучна искра у односу на монументалност звука, постаје симбол естетичке напетости карактеристичне за fin de siècle. Романтичарски состенуто у основи читаве интерпретаторске конструкције, прекидају саркастични бљесци оваквих детаља, дајући историјски значај снимаку Трећег става Прве симфоније Густава Малера у извођењу Јаше Хоренштајна и чланова Лондонске филхармоније.

Снимак трећег става Четврте симфоније Густава Малера у извођењу Бруна Валтера са Концертхебау оркестром из Амстердама забележен годину дана пре Хоренштајновог извођења, такође одликује узвишена тромост крешенда, који, иако се сада креће у мањим луковима, не нарушава интерпретативни карактер. Посебно је упечатљив достојанствени пицикато ход контрабаса, који спречава да се високи гудачи и дрвени дувачи расплину пре него што начини последњи корак заустављајући се испред типично-Малеровског тутија, такозваног пробоја.

Насупрот претходним извођењима, снимак трећег става Пете симфоније Густава Малера у тумачењу Леонарда Бернстајна и Бечких филхармоничара начињен 1987. године, одражава дух краја девете деценије 20. века на пољу класичне музике. На самом почетку постаје јасно да су тежина и узвишена тромост у Бернстајновом извођењу обавијени дизнијевском допадљивошћу света фантазије, чиме је овај диригент изашао у сусрет нарастајућем конзумеризму. На снимку се јасно може уочити да су малеровска иронија и модернистички патос постали бенигни стимуланси, увијени у раскошну продукцију чији је циљ да истакне управо живост и шаренило оркестарског колорита.

Аутор емисије Милан Милојковић

Историјски снимци – Симфоније Густава Малера

Програмска шема

Коментари