Мишел Онфре: Сумрак идола – фројдистичка фабулација

Ова књига, коју је у Француској 2010. године објавила издавачка кућа „Grasset", изазвала је праву буру у тамошњој интелектуалној јавности, а аутору, Мишелу Онфреу (Мichel Onfray), готово да је прибавила неоспорив статус скандал-мајстора француске филозофије. У средини у којој психоанализа традиционално има веома снажно упориште, теза да се иза фигуре њеног оца-утемељивача, Фројда, скрива не егзактни научник, каквим је покушавао да се представи, већ један од највећих митотвораца и фалсификатора XX века, звучи више него бласфемично.

Оспоравање Фројда, предузето након минуциозног и егзегетског читања његових сабраних дела, Онфре структурише кроз десет одабраних Фројдових „разгледница" (у смислу клишеа добијених крајњим поједностављивањем), и исто толико „против-разгледница" које је сам формулисао.

Тако, на пример, првој из Декалога ових фројдовских разгледница, према којој је Фројд сасвим сам, уз помоћ изразито смеле самоанализе, открио несвесно, или последњој, према којој Фројд оваплоћује трајност знаменитог критичког рационализма филозофије просветитељства, Онфре супротставља против-разгледнице у којима указује да су на формулацију Фројдове претпоставке о несвесном итекако утицали филозофи попут Шопенхауера и Ничеа и да он, заправо, својим делом оваплоћује оно што се у време просветитељства сматрало антифилозофијом, тј. филозофски образац негирања рационалистичке филозофије.

Из Онфреове књиге преузели смо овом приликом предговор и први део, насловљен Симптоматологија, у преводу Емилије Андрејевић.

Уредник циклуса Предраг Шарчевић