Грамофонија

На основу година настанка композиција, може се закључити да је намера уредника овог издања била да се прикаже еволиција уредничке политике Бијенала, те тиме истакне улога ове манифестације у југословенском музичком животу. Иако су на плочи заступљени само аутори из Хрватске, БиХ, Словеније и Србије, може се рећи да избор нумера заиста и мапира тадашње стање у пољу савременог стваралаштва у земљи, с наглашеном улогом Хрватске у њему.

Сами тонски записи одражавају развој сниматељске технике који је текао упоредо са развојем фестивала у целини. Без упуштања у артикулисање посебних фреквенцијских опсега, уз потпуно изостајање пост-продукције у којој би се «објективни» запис прилагодио специфичностима композиције, снимци из седме и с почетка осме деценије одражавају тежње тон-мајстора за «документарним» бележењем, који ће одговарати обиму заступљених медија, те сведочити о одређеном тренутку пресека ауторске поетике, политике фестивала и ширих друштвених околности.

Плочу отвара композиција Медитација за двоје за виолу и виолончело Лојзеа Лебича из 1965. године. То је пример модернистичког трагања за стабилном тонском структуром, која постаје разумљива звучањем, а која се остварује особеним конструкцијама релација међу тоновима, критички се односећи према традицији тоналне музике. Поруџбина фестивала из 1967. године, Три хаику Рајка Максимовића за женски хор и симфонијски оркестар. Дело је инспирисано формом хаику поезије, те остварено редукованим музичким средствима. Страну затвара Екстензио други део, за оркестар и клавир Рубена Радице из 1973. године, који остаје на модернистичкој равни претходних дела, уз обраћање Спинозиним атрибутима бескрајне супстанце, у сврху естетског и филозофског одређења композиције.

Другу страну плоче отвара дело аутора из БиХ Војина Комадине под називом Микросонате настало 1966. године, изведено синтезом серијалне технике и алеаторике у духу дармштатске школе. Омаж Лукачићу Игора Куљерића из 1973. године и Турм-музик Бранимира Сакача писан 1970. године, иако уз присутне генерацијске разлике медју ауторима, дела су у традицији музичког историцизма.

Аутор емисије Милан Милојковић