Клавирске метаморфозе – Остварења Џона Кејџа

Овај амерички композитор, филозоф, песник и теоретичар, рођен 1912. године, сматра се једним од најутицајнијих и најконтроверзнијих авангардних уметника XX века. Према речима његовог професора, Арнолда Шенберга, био је проналазач и геније. Један је од првих стваралаца који је користио алеаторику, електронику и употребљавао инструменте на неконвеционалан и неочекивани начин. Његова прва дела која датирају из тридесетих година заснована су на додекафонској техници, док је током четрдесетих година писао углавном за перкусије и препарирани клавир, мењајући карактеристичан звук инструмента уметањем различитих предмета у његово тело. Проучавао је индијску филозофију што је значајно дефинисало и променило његову естетику у позној стваралачкој фази, тако да је у композициони процес увео објективистички приступ, одустајање од контроле свих параметара и елементе случајности. Преминуо је 1992. године.

Иако је Кејџово најпознатије дело комад под називом 4 минута и 33 секунде током којег извођач на сцени не ради ништа, а музичку структуру композиције чине случајни звукови који се могу чути у концертној сали, његов опус за препарирани клавир спада у врхунске домете када је у питању литература намењена овом инструменту. У овим композицијама све је прецизно записано, чак и тачна позиција шрафова и делова тканине који се постављају унутар инструмента да би променили његов звук. Инструмент добија протоелектронски, перкусивни звук који подсећа на ефекте гамелана.

Композиције које ћете слушати вечерас написане су у периоду између 1942. и 1947. године: Ноћ пуна опасности, Бачен као да је безбрижан, Ћерке усамљеног острва, Корени расипања, Првобитно Мистериозна авантура и Музика за Марсела Дишана.

Уредница емисије Бранка Поповић