Грамофонија

Београдски студио клавијатурног звука је основан 1977. године као резултат заједничких активности композитора и извођача, који су, како истичу, желели да "пробију устаљене концертне ритуале", те да ре-креирају у времену свога деловања "занемарене особине музичког извођења: атрактивност, спонтаност, позив на комуникацију". Сем Сонате за два клавира Владана Радовановића,  која је настала 1955. године, остале композиције на овој плочи су написане између 1977. и 1980. године. Прва страна овог занимљивог винила доноси најпре Трбојевићев комад писан у духу фантазије, инспирисан музичкимартефактима српске средњевековне сакралне оставштине, а затим и изузетни "световни" корал сведеног консонатног тонуса у Сонати за два клавира Владана Радовановића. Страну завршава  Игра у четворо Рајка Максимовића, вредно сведочанство о ауторовим авангардним стремљењима седамдесетих година.

Дизајнери звука овог винила, Даница Велашевић, Марио Крезмир и Растислав Камбасковић су начинили "рутински" запис са "ликом" концертног извођења, који не одступа домаћих сниматељских "ритуала", али ипак омогућава перципирање снажног извођачког полета који доносе тумачења ових композиција. До краја емисије, чућете пример трагања за структурним балансом рационалисан шестотонским системима у Покретним огледалима Срђана Хофмана, те интимну посвету преминулом Петру Озгијану у Порукама Дејана Деспића. Фрагмент могућег реда Иване Стефановић затвара овај албум тембралним истраживањима ансамбла клавијатурних инструмената.

Аутор емисије Милан Милојковић