Мондонвил и жанр Великог мотета

Велики мотети Жан-Жозефа Касанее де Мондонвила су у правом смислу ревитализовали овај жанр и уз Рамоове опере спадају међу највећа достигнућа француске музике 18. века. Као најизвођенији широм Француске, издваја се мотет Dominus regnavit, који је услед преписивања сачуван у чак четири верзије - из Париза, Карпантраса, Лиона и Лила. Овај мотет је извођен и два до четири пута годишње на париским Духовним концертима између 1735. и 1758. године. Посебно су запажени ефекти тонског сликања које је Мондовил употребио у овом делу, попут хитрих вокализа и разложених акорада који оперски дочаравају сцену олује.

Један од Мондовилових савременика са којима је, између осталог, сарађивао и у оквиру париских Духовних концерата, био је Франсоа-Жозеф Госек. Запажен превасходно као композитор симфонија и гудачких квартета, Госек је написао сразмерно мали број духовних дела. Међу њима се издваја његов велики мотет Teribilis est locus iste, писан за Краљевску капелу при двору у Версају.

Као један од последњих мајстора великог мотета издваја се и Франсоа Жиру, који је уједно био последњи управник музике Краљевске капеле у Версају уочи избијања буржоаске револуције. Жиру је већ помало окоштали жанр великог мотета успео да освежи лаким мелодијама, правилним фразама, једноставним хармонијама и јасним формама. Иако је задржао традицију тонског сликања и сложеног контрапункта, Жиру је поједноставио хорски слог и нагласио хомофоне одсеке и лирске мелодије.

Уредник циклуса Срђан Атанасовски