Хроника Трећег програма

Израелска играчица и кореографкиња Јасмин Годар први пут је гостовала на Београдском фестивалу игре још 2005. године. Oвога пута, заједно са својом компанијом из Тел Авива, извела je на Великој сцени Београдског драмског позоришта нову плесну представу Љубавна ватра. Полазећи од личне (не)заинтересованости за класичну валцерску музику, Годар покушава да овај тип музичког израза «пропусти» кроз своју свест, да је упије у подсвест, да у њој открије осећања која дирају душу, неке чудне тензије, чак и страсти које собом носи, али и забавне и духовите могућности, запажа Драгана Мартиновић. Захваљујући овим мотивима као и интересантној плесној техници, Љубавна ватра се доживљава као својеврсни телесни дијалог ослушкивања и одговарања, интуиције и додира, што је резултирало физички експресивним и визуелно кинетичким перформансом који дуго остаје у сећању посматрача.

*   *   *

Недавно је у издавачкој кући Архипелаг из Београда објављен роман Давида Гросмана До краја земље, у преводу с енглеског Давида Албахарија. Дело којим се одашиље снажна антиратна порука, одликује се реалистичким приступом и класичном конструкцијом прозне грађе - после Пролога у којем се представљају троје главних јунака, следи прича о животу и љубави, сећањима и патњи, кроз стално преплитање прошлости и садашњости. Питање шта може да учини родитељ када му дете оде у рат остаје без одговора, као и роман који се завршава неизвесношћу, а како критичарка Анђелка Цвијић коментарише: неке, свесно остављене, недоречености само потврђују његову снажну везу са стварношћу, јер је Гросман, управо док је писао овај роман 2006. године, примио вест о о смрти свог сина на либанском ратишту.

Уредница емисије Тања Мијовић.