среда, 13.04.2011, 20:40 -> 14:12
Извор: Радио Београд 3
Хроника Трећег програма
У среду, 13. априла, у Хроници Трећег програма емитоваћемо осврте Љиљане Ћинкул на изложбу радова Вјере Дамјановић "Библиотека светлости", Златка Паковића на филм Тома Хупера "Краљев говор" и Радомира Путника на књигу "Векотрај Лазе Костића" коју је приредио Хаџи Зоран Лазин.
У галерији Удружења ликовних уметника Србије у Београду недавно је отворена изложба радова Вјере Дамјановић под називом Библиотека светлости. Ова изложба посвећена је историјском датуму - 6. априлу 1941. године, када је у бомбардовању Београда уништена и Народна библиотека са, између осталог, 1 600 неистражених средњовековних рукописних књига. Као што се и самим насловима радова сугерише (Библиотека које нема, Вавилонска библиотека, Халдејска библиотека, Књига Анијевог папируса), изложба је настала у знак сећања на стварне и имагинарне библиотеке које су током историје уништаване, било случајно било злонамерно.
Филм Краљев говор, редитеља Тома Хупера и сценаристе Дејвида Сајдлера, добио је ове године четири Оскара: за најбољи филм, режију, оригинални сценарио и главну мушку улогу коју тумачи Колин Фирт. У овом делу, оцењује Паковић, остварени су готово сви стандарди којима тежи британска филмска школа: поступци јунака приказани су као психолошки утемељени, радња као рационално мотивисана, а режија као самозатајено свеприсутна. Хуперов филм о неочекиваном успону краља Џорџа VI на престо није само прича о његовој говорној мани него, пре свега, о неочекиваном успостављању јавне личности - личности која не чини свој лични проблем јавним, него јавни проблем решава и доживљава као лични.
У издању Завода за културу Војводине из Новог Сада недавно је објављена књига Векотрај Лазе Костића коју је приредио Хаџи Зоран Лазин. Низ стихова у којима се исказује поштовање према Лази Костићу, посебно према његовој химеричној песми Санта Мариа дела Салуте, започео је Јован Јовановић Змај 1866. године, а наставио га Јован Грчић Миленко, док су у 20. веку пригодне песме писали Светислав Стефановић, Гвидо Тартаља, Трифун Ђукић, Бранко Миљковић, Стефан Раичковић, Мирослав Антић, Бранислав Петровић и многи други. Поред прикупљања и сабирања свих песама посвећених једном од највећих српских литерата, посебну вредност, пише Радомир Путник, представља то што је Лазин пружио увид у основе Костићеве поетике, онако како је тумаче његове колеге песници различитих генерација.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари