Музика за филм "Друштвена мрежа"

Најновије остварење редитеља Дејвида Финчера доноси причу о настанку фејсбука, једног од најреволуционарнијих друштвених феномена 21. века. Уз изврстан сценарио и одличну глумачку поставу, Финчер кроз неколико сукобљених наратива описује драму о стварању новог социјалног окружења које замењује старо. У фокусу се налази гик култура компјутерских виртуоза.

Музичку потку за филм Државна мрежа, редитељ је поверио Тренту Резнору, фронтмену америчког алтернативног састава Најн инч нејлз и његовом дугогодишњем сараднику, британском музичару Атикусу Росу.  

Иако њихов први заједнички музички подухват није ни приближно мрачан као што су била Росова и Резнорова солистичка остварења (за акциону крими-драму Рођене убице Оливера Стоуна, затим за филм Изгубљени аутопут Дејвида Линча - који је сам редитељ назвао спојем хорора-трилера и мистерије; те за футуристички трилер из прошле године - Књига о Елију редитељског двојца Алберта и Алена Хјуза), музику из филма Друштвена мрежа карактерише опсесивно-компулсивни музички импулс, како су га назвали критичари, својствен поменутим остварењима.

Партитура често звучи као ритмички дизајнирана окосница са придодатим мелодијским елементом. Главна тема, кратак музички мотив од 6 тонова, појављује се више пута у току филма. Ту је и препознатљива Григова тема У пећини брдског краља, из свите Пер Гинт, а која у верзији Резнора и Роса подсећа на третман Бетовенове Девете  симфоније у обради којом је Валтер Карлос обележио чувену Кјубрикову Паклену помораџу.   

Уредница емисије Светлана Матовић