Композиције Луиђија Далапиколе

Овај уметник рођен је 1904. године у Пазину у Истри, у италијанском етничком региону Аустро-Угарске монархије. Студије музике започео је у раном детињству: клавир је почео да свира са осам година, а две године касније да учи и композицију. Његово образовање прекинуто је почетком Првог светског рата. Године 1917, породица Луиђија Далапиколе депортована је у Грац где су остали две године. Овде се Далапикола упознао са аустријско-немачким оперским остварењима, а посебно делима Моцарта и Вагнера. Након повратка у Истру 1919. године, композитор је наставио формално образовање у Трсту. Године 1922, уписује се на конзерваторијум Луиђи Керубини у Фиренци, институцију на којој ће касније предавати клавир и за коју ће бити везан до краја свог радног века.

Далапиколина рана дела одишу различитим утицајима, а посебно музиком Клода Дебисија и италијанских ренесансних стваралаца Клаудија Монтевердија и Ђезуалда да Венозе. Извођење Шенбергове композиције Пјеро месечар у Фиренци 1924. године, оставило је јак утисак на Луиђија Далапиколу, што га је подстакло на проучавање музике композитора Друге бечке школе. Био је први италијански аутор који је стварао у оквиру додекафонског система. Ипак, прилагодио га је свом индивидуалном стилу, специфичном пре свега по богатој мелодици која потиче из италијанског музичког наслеђа. Далапиколин опус обухвата орекстарска и камерна дела, три опере, хорске композиције и песме, а аутор је и музике за неколико филмова.

Неколико Далапиколиних дела, међу којима су најпознатија Песме затвора из 1941, опера Затвореник и Песме ослобађања из 1955. године, посвећено је концепту људске слободе, а инспирисана су догађањима током Првог светског рата и Мусолинијевог режима у Италији. Луиђи Далапикола је преминуо 1975. године.

У емисији 20. век слушаћете Два комада, Дијалоге и Варијације.

Ауторка емисије Бранка Поповић