Мајстори барока

Француска композиторка Елизабет Жаке де ла Гер која је живела од 1665. до 1729. године била је једна од најутицајнијих фигура музичког живота за време владавине Луја XIV. Са само осам година, доведена је на краљевски двор, где је музицирање овог чуда од детета одушевило Краља сунца. Луј XIV је потом наредио да Елизабет остане на Версају. Њеном свирачком умећу су се сви дивили, али је Елизабета са двадесет година напустила двор удавши се за композитора и оргуљаша Марена де ла Гера. Настанила се у Паризу, где је основала салон и почела да се бави музиком као слободни уметник, али јој је краљ током целог свог живота остао верни заштитник. Елизабет де ла Гер је, тако, постала изузетно значајан стваралац инструменталне музике, али и прва жена чију су оперу Кефал и Прокеј 1694. године извели у Краљевској академији за музику.

Елизабет Жаке де ла Гер била је пионир у компоновању инструменталних трио соната. Ова дела се ослањају на италијански узор, који је осетан и у њеним воклано-инструменталним дела, али носе и неке посебне, француске  карактеристике. То су пре свега велики значај виоле да гамба, као и рапоред ставова који више одговара слободној фантазији, него крутом смењивању лаганих и брзих ставова. Поред тога, њене сонате започињу Граве одсеком који је инспирисан композиционим смерницама Жана-Батиста Лилија.

Барбара Строци је рођена 1619. године у Венецији и расла је у привилегованој средини, у кругу људи који су се кретали око познате венецијанске академије Инкоњити. Сматра се да је први учитељ музике Барбаре Строци био Франческо Кавали. Била је веома цењена певачица тога доба, а током живота је успела да објави и седам збирки сопствених композиција, пре свега песама, дуета, мадригала и кантата, у нади да ће тако обезбедити покровитељство неког богатог и утицајног патрона. О каснијем периоду њеног живота се врло мало зна. Умрла је у Падови, 1677.године, готово заборављена и вероватно на ивици сиромаштва. Померајући могућности вокалног израза  на креативан начин, Барбара Строци је инкорпорирала своје воклано умеће у композиције које је писала. Њене кантате су понекада праве мини-опере, у којима се смењују речитативне и ариозне деонице, најчешће у строфичној форми. 

Слушаћете сонате Елизабет Жаке де ла Гер и кантате Барбаре Строци у интерпретацији сопрана Роберте Инверници и ансамбла Bizzarie armoniche.

Уредница емисије Сања Куњадић