Хроника Трећег програма

У Српском народном позоришту у Новом Саду и у Југословенском драмском позоришту у Београду крајем марта гостовало је Словенско народно гледалишче из Љубљане. Том приликом изведене су представе Кад сам био мртав, редитеља Дијега де Бреа према тексту Ернеста Лубича и Чеховљева драма Платонов коју је режирао Вито Тауфер.

У свом тексту Ана Тасић оцењује да једночасовна комедија Кад сам био мртав фасцинира несвакидашњим глумачким умећем, посебно Јернеја Шугмана и забавља родном инверзијом у подели улога, али да сама радња не оставља дубљи утисак на гледаоца. Насупрот томе, драма Платонов урезује се у свест посматрача јер захтева велику пажњу, стрпљење и стално преиспитивање мотива као што су одсуство смисла, очaјање, потреба за авантуром.

Од 30. марта до 3. априла у Дому омладине, Дворани културног центра и Музеју југословенске кинотеке одржан је 58. Београдски фестивал документарног и краткометражног филма. Ова филмска смотра потиче од Фестивала Југословенског филма основаног 1953. године, тако да се захваљујући својој дугој историји етаблирао као интернационална фешта посвећена бројним варијатетима форме и жанра. Паковић се посебно осврће на три документарна филма: Југо, кратка аутобиографија Мине Ђукић који је проглашен најбољим у националној конкуренцији, затим Не без тебе холандских аутора Петре Латастер-Шиш и Петера Латастера, овенчан највишом наградом фестивала, као и амeричко остварење Слободни радикали: историја експерименталног филма редитеља Пипа Чодорова.

Уредница емисије Тања Мијовић.