Стваралаштво Антона Враницког

У петој, последњој емсији циклуса који приређујемо поводом обележавања 250 година од рођења композитора Антона Враницког упознаћете се са виолинским концертима Враницког и његовог савременика, Фердинанда Риса.

Антон Враницки је крајем 18. и почетком 19. века био један од најзапаженијих бечких виолиниста, истовремено негујући активну педагошку делатност. Захваљући вишеструкој активности на пољима компоновања, извођења и подучавања, Враницки се сматра утемељивачем бечке виолинске школе. Користећи сопствени уџбеник, Основи виолине, Враницки је држао часове Игнацу Шупанцигу и Јозефу Мајзедеру који ће израсти у водеће бечке виолинисте у епохи бидермајера. Враницки је аутор 15 виолински концерата, од којих је један штампан за време његовог живота, концерта за виолончело, као и још пет концерата за два или више гудачких инструмената. Ова дела Антона Враницког сведоче о утицају оперског стила на концертантну музику у позном класицизму. Посебно је запажен његов Виолински концерт у Цe дуру, који се завршава упечатљивим ставом под насловом alla polacca.

Композотор Фердинанд Рис боравио је у Бечу у првим годинама 19. века, где је, као ученик и протеже Лудвига ван Бетовена, био запажен како на јавним наступима, тако и у приватним аристократским круговима. Иако врсни пијаниста, његово прво концертантно дело, настало око 1811. године, било је посвећено виолини и у њему се, као и код Враницког, може уочити тенденција драматизације овог жанра.

Аутор емисије Срђан Атанасовски

Стваралаштво Антона Враницког

Програмска шема

Коментари